O nama

Osmišljena i osnovana sa ciljem da objedini ljude svih profesija, znanja i obrazovanja koji žele, mogu i hoće da doprinesu očuvanju, zaštiti i unapređenju stanja zdravlja, kavliteta života sa produženjem životnog veka.

Polazište za to moraju biti integrisani dometi i savremena naučna saznanja iz te oblasti sa snažnijim afirmisanjem činjenice da je čovek deo prirode te njime vladaju prirodni i kosmički zakoni (integrisani pristup). Parcijalni pa i dobro osmišljeni programi i projekti, čak i sa visokim naučnim dometima, zbog toga, po efektima u očuvanju i unapređenju zdravlja, samo to i ostaju. Posledice takvih, prilaza su dobro poznate. Sumornu sliku opštih zdravstvenih prilika u savremenom svetu, posebno kod nas, od čega bolujemo i umiremo, u ovoj prilici suvišno je i nepotrebno detaljnije dočaravati. Šampioni smo u negativnim događanjima koji se odnose na zdravstveno stanje nacije.

Primeri tih parcijalnih naučnih saznanja i nekordinisanog aktiviranja potrebnih potencijala društva, stručnih i organizacionih su mnogi. Dugo godina, naprimer, ignorisano je pušenje kao zdravstveni problem jer nisu integralno praćene, istraživane i sagledavane njegove prave, pogubne posledice po zdravlje. Sada, sa ogromnim zakašnjenjem i zdravstveno nemerljivim obimom šteta koju plaća čitavo čovečanstvo, preduzimaju se opsežne i dramatične mere na nacionalnom i nadnacionalnom nivou da bi se problem adekvatno i u što kraćem roku rešio.

Mnogo je drugih, zdravstveno štetnih, široko prisutnih, već identifikovanih činilaca koji samostalno ili u kombinaciji značajno ugrožavaju ljudsku egzistenciju, biološko zdravlje a time i dostojanstvo pa i sam opstanak na duži rok. O kvalitetu života da i ne govorimo. Mi sada možemo sasvim pouzdano reći; znamo šta nam se i zašto sve to dešava. Poznati su nam glavni uzroci učestalom razboljevanju, invalidnostima, lošem kvalitetu života i preranom umiranju. Ipak, suočeni smo sa globalnom, brutalnom i ekspanzivnom epidemijom arterioskleroze koju u stopu prati dijabetes. Sve više se govori o gojaznosti, nepravilnoj ishrani, nedovoljnom kretanju i psihotraumatizmu kao o samostalnim ili udruženim faktorima rizika kojima se na opisan način ugržava zdravlje savremenog čoveka.

Najkompetentnije svetske zdravstvene instuticije Svetska zdravstvena Organizacija - WHO i pojedinci sve učestalije u formi deklaracija ili apela pozivaju sve vlade sveta sa jasnim preporukama za akciju kako da se postojeće, nepovoljno stanje što pre, kroz različite akcije i programe, na adekvatan način reši. Naloženo je da eru lečenja moramo zameniti erom prevencije i promocije zdravlja.

Na primer, najnovija naučna saznanja identifikovala su nedovoljnu fizičku akltivnost (hipokineziju) kao značajan i samostalan faktor rizika (dominantan životni stil), čije prisustvo mnogostruko, preko neadekvatnog metabolizma, ugrožava, na tih i skriven način, stanje zdravlja svakog čoveka. Sa tim u vezi su Svetska zdravstvena organizacija - WHO i Međunarodno udruženje za Sportsku medicinu - FIMS krajem 1995. godine, doneli zajedničku dekleraciju: FIZIČKA AKTIVNOST ZA ZDRAVLJE kojom se u formi apela obraćaju svim vladama sveta sa pozivom i jasnim preporukama za akciju kako da se postojeće, nepovoljno stanje snižene fizičke aktivnosti,koje pogađa više od polovinu stanovništva, što pre, kroz različite akcije i programe, na adekvatan način reši. Hipokinezija se kvalifikuje kao: "fenomen svetskog značaja i najvažniji je faktor lošeg zdravlja, razboljevanja i nepotrebnog umiranja, koji pogađa sve: decu, odrasle i starije".

WHO i FIMS pozivaju sve vlade na svetu da organizuju i podrže programe fizičke aktivnosti kao deo politike unapređenja javnog zdravlja i socijalne politike kroz reintegraciju redovne fizičke aktivnosti u aktivni životni stil i stvaranje uslova za redovno i organizovano bavljenje rekreativnim aktivnostima (deca i mladi):

"Dužnost vlada je da obezbede materijalne i socijalne uslove koji će omogućiti da se fizički aktivan životni stil podržava i sprovodi. Podržavanje fizičke aktivnosti mora da bude deo javne politike jer su njeni uticaji na zdravlje veoma značajni i dalekosežni."

U navedenoj Deklaraciji - Apelu pored opštih preporuka navode se i primeri pojedinih, konkretizovanih akcija kao: promotivne aktivnosti, edukacija i reedukacija lekara i drugog zdravstvenog osoblja, preduzimanje javnih zdravstvenih kampanja kroz zdravstvenu službu i javne medije, podsticanje udruživanja dobrovoljnih organizacija (sportskih, rekreativnih, ekoloških itd.) izrada programa na nacionalnom nivou i sl.

Gde smo mi u svemu tome?. Ko kad i kako će učiniti da sve ovo postane i naša realnost u kojoj će i naši građani imati zaštitu i šansu? Da postoje ozbiljni razlozi kojima se bogato hrani pesimizam svakog razumnog čoveka u tom smislu više su nego jasni. Dobro je ilustrovati tu tvrdnju.

Povodom svetskog dana srca; 21 septembar koji nas ove godine zatiče u katastrofalnom i frustrirajućem zdravstvenom stanju nacije po podatcima Fonda Srbije za vaše srce (Politika 18. septemb. «Najčešće strada srce – crna statistika»), kaže se: Po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti Srbija zauzima treće mesto u svetu. Odmah iza Rusije i Ukrajine. Smrtnost od ovih bolesti je kod nas (oko 60%) i do dva puta veća nego u razvijenim zemljama. U razvijenim zemljama broj umrlih od KVB je 1990. godine bio pet miliona, predikacija je da će se to do 2020 povećati na oko 6 miliona. Siromašne i srednje razvijene zemlje su 1990 imale smrtnost od istih bolesti devet miliona i da će se to povećati u 2020. godine na oko 19 miliona ljudi.

A sad ono najtužnije. Ono što treba da nas umiri. Odgovor na ovakve podatke je akcija zaduženih zdravstvenih profesionalaca kojima je prevencija strategijsko opredeljenje i svakodnevna deklarativna poruka. Osmišljena je zbilja efektna akcija sa obećavajućim rezultatima. Nazvana je: «da li znaš svoj rizika» Sastoji se iz: a) utvrđivanje faktora rizika kod stanovništva koje dođe (merenje nivoa šećera i masti). b) Promotivna šetnja (poznate ličnosti) i c) Ispred Doma sindrikata razgovori o prevenciji. Sadržajno, profesionalno i efikasno do bola!?

Za Srpsku zdravstvenu organizaciju formiranu od strane entuzijasta i zdravstvenih profesionalaca sa ciljem efikasnije zaštite u upaređenja zdravlja stanovništva ovo je trenutak snažnog alarma sa pozivom na širu,efikasnu, trajnu udruženu akciju svih ljudi dobro volje uključujući organizacije ili pojedince; publiciste, informatičare, nutricioniste, zdravstvene profesionalce svih profila, ekonomiste, ekologe i sl. Ukratko sve ljude dobre volje koji žele i mogu da udruže svoje znanje i energiju da se postojeće stanje što pre i radikalnije promeni.

Želimo da medicinske profesionalne strukture usmerimo na značajnije i opravdanije ciljeve, razvoj i medologoju rada. U centru svih razmatranja, istraživanja i aktivnosti mora postati zdravlje kao najveća vrednost čoveka, svakog pojedinca i društva. Cilj je zaštita, unapređenje i očuvanja zdravlja u integralnom obliku. Dakle, težnja je da medicina kao visoko profesionalni i stručni mehanizam organizovanog društva bude u funkciji sistema kojim se čuva i unapređuje zdravlje, a ne kao do sada, sistem koji ga za skupe pare spašava i leči.

Srpska zdravstvena organizacija će u naskorije vreme promovisati svoje programe i koncept Nacionalnog programa za zaštitu i unapređenje zdravlja zasnovanog na medicinskim dokazima čijom bi se primenom i metodologijom rada za 2 do 3 godine sada zapanjujući broj razboljevanja i umiranja od arterioskleroze (infarkt i šlog) mogao bukvalno desetkovati. Umesto poražavajućeg dna na lestvici učestalosti razboljevanja i umiranja u Evropi veoma brzo bismo bili u samom vrhu i primer drugima kako se i naznačajniji zdravstveni problemi savremenog društva mogu efikasno, na naučnoj osnovi rešavati, provoditi i kontrolisati. U toku je i izrada popularne i stručne literature zasnovane na ovim najnovijim stručnim postulatima i originalnim istraživačkim dostignućima.

Pridružite nam se.

U očekivanju vašeg interesovanja za saradnju i naš rad srdačan pozdrav u ime Srpske zdravstvene organizacije: